MARIJA STOJILJKOVIĆ MARSTOJ – HRAM KNJIGE

Čas prvi

Tako mi tebe, Bože, pitam te ko smo…

ko smo mi obuzeti sumnjom
kada nam se nada iskrpila slutnjom

ništavni u vremenu
beznadežni u svemu

nit radimo ponaučiti
nit mislimo poiskoniti
nit gledamo pozaustiti

samo zaboraviti, zaboraviti

---

ko smo mi zatamnjeni sramom
i utanjeni uglavnom

potanki po znanju
razvratni po padanju

ništavni do srži
ti nas Bože samo sprži

---

naše veče na svako drugo liči
naši dani bezlični i slični

naša bdenja i jutrenja
kao sva subotnja i nedeljna odmaranja

nit se odmorismo nit se umorismo
uhvaćeni u pokretu uhvaćeni u životu

skazaljku zaboravismo
bezgrešnu zaborav pristavismo

tako mi tebe, Bože, pitam te, ko smo…

Iz nedovršene zbirke poezije Časovi dostizanja Boga, roman Božanska je snaga književnosti, Čigoja štampa 2015

Marija Stojiljković Marstoj