Čas peti
Što me to zdrave uvek kad ih ne zaželim
ratne slike strave kad god ih ne poželim
nek izblede sva sećanja
nikud i onako ne vode sem do čemera
nek proteče sve,
sve ionako nestaje kao i pre
slike izblede od ljudskog oka satkane
vremenom poblede sve sreće sanjane
i družbenice naših misli odu nekud
da ispredaju neki novi usud
ti istino što tak* mal s* mi bil dostupna
preterano sad s* mi postal* okrutna
posle sveg što oko moje vide
sve reči moje tebe istino sad se stide
i ko da kolo vode kolovođe tuge
zanavek u crno zavijene su misli moje duge
što prenatrpane jadom zdrave svako jutro moje
pa postade oblačno ovo bedno oko moje
što uzdignute kao čeze presvlače setom sve noći moje
pa postade plačno ovo bledno lice moje
iz zbirke Časovi dostizanja Boga, roman Božanska je snaga književnosti, Čigoja štampa, 2015
Marija Stojiljković Marstoj
Marija Stojiljković MARSTOJ ·lični blog 
Постави коментар