MARIJA STOJILJKOVIĆ MARSTOJ – HRAM KNJIGE

Krenuti dalje od svetlosti.
Prenuti se u smelosti.
Videti okačene male lampione.
Daljine daleke slađom vodom prskane.
Vidi, gle, probijaš sne! Vidi, ide putnik namernik
s osmehom i jakim korakom.
Zanesen je putem i zvezdom vodiljom.
Vidi kako zamišljenim okom ne mari
ni za šta sem za put, put nadni i gadni.
Biti u nebiti bitan. Biti u hartiji hitan.
Smelo se zarobiti u pesničkoj hajci.
Ide putnik namernik. Ne skreće s puta.
Nema meseca. Nema sunca. Ni gora. Ni šuma.
Samo puta. Samo namernika.
Javlja se odsjaj u kosi. Javlja se misao što izbija.
Javlja se naboj što nosi. Javlja se nepregledni
bezdan traženja za smislom.
Koprena ritma neumitno bitna.
Tragati za sobom. Tragati za sećanjima.
Tragati za žrtvom. Tragati za korenima.
Ide putnik namernik. Ide putem dalje od zvezda.
Odvaja se zanesen, i ne primeti
da stigao je na kraj puta.

iz zbirke poezije „Ptica iza žice“ Udruženje pisaca Poeta 2017

Marija Stojiljković Marstoj