Snovi
Sanjala sam da sam
negde daleko i gore,
da me miluje božje vreme
što kruži sa mnom,
da mi telo izgara
od moći duha budnoga,
da mi se pogled širi,
svežinom vazduha opija,
da ruke mi idu
do neba večnoga,
da zlo prići mi više ne može.
Sanjala sam da sam
negde blizu i dole,
da stojim čvrsto na zemlji
od koje potičem ja,
da gledam negde
besciljno i izgubljeno,
da slušam tišinu što dušu kida,
da uzdah ispuštam ja
kao jauk bola svačije stvarnosti.
iz zbirke „Ptica iza žice„, Udruženje pisaca Poeta, 2017
Marija Stojiljković Marstoj
Marija Stojiljković MARSTOJ ·lični blog 
Постави коментар