MARIJA STOJILJKOVIĆ MARSTOJ – HRAM KNJIGE

Sumnje

Hej! Prozor je sužen, a vidokrug je uzet.
Pogled je zato kratak. Sumnjo, ostani na prozoru časak.
Usta su svetovna, najela se, napila
usana drugih, priča raznih o nesrećama davnim.
Vide li, sumnjo, božjeg izaslanika? Eno ga, gleda
sa zanosne litice večnoga carstva.
Vidiš li, krade li se mašta da putuje
gde se ne ide, gde niko ne ide,
gde se putevi skraćuju, pa i mrtvi se vraćaju,
gde ogledalo se tamni, jer večnosti sjaj se tamni,
i praznoverje iskrice vadi da zasladi
šećerom kvarnim, čemerom ružnim, sablasno tužnim.
Tragaćemo za svicima i prenuti se sa pticama
na drevnoj žici bedne slave.
Jer sutra je novi dan. I vidi se božji san,
i put do tamo. Kako je neprohodan!
U mislima i snovima zatrpan tobom, sumnjom.
Ostani na prozoru časak. Pogled je zato kratak.
Vidokrug je uzet, a prozor je sužen. Hej!

Iz zbirke „Ptica iza žice“, Udruženje pisaca Poeta 2017

Marija Stojiljković Marstoj