Marija Stojiljković MARSTOJ ·lični blog

Ne plaši se

Ne plaši se noći, ona ti je uvek bila drug.
Ne plaši se godina što ti brzo odleteše.
Ne plaši se gubitka nade, no utvrdi bedeme pre odlaska.
Od cigli, od pruća, od šiblja – ma ne, bedem zidaj mišlju!
Ne plaši se crnih demona, niti onih svetlih.
Ne plaši se borbe religija, niti osude nerazumnika.
Ne plaši se sebe sama, niti grešaka, niti neuspeha.
Ne plaši se da te gurnu u jamu oni što te ne razumeju.
Ne plaši se da te oteraju, osude, okrive.
Ne plaši se da im baciš istinu u lice i vikneš im:
– Biće baš onako kako vam ja to kažem!
Ne plaši se da im zabiberiš čorbu, da oljutiš ih, osoliš.
Ne plaši se da te pojure, u tamnicu da te ubace.
Ne plaši se ničega što je od ovakvoga sveta.
Neka se oni uplaše tvog odlaska s ovoga sveta.
Jer svet si čovek, svetlost te krasi.
Plemenit si, dobar, bridak, brz.
U koraku ti istina, ti popločavaš im pute.
Što oni to ne mogu da uvide,
ne treba tebe da zbog toga osude.
Neka se zato svi oni preplaše
kada tebe više ne bude
i kada te Bog tako prosvetljenog
k sebi napokon podigne.

iz zbirke „Ptica iza žice„, Udruženje pisaca Poeta, 2017

Marija Stojiljković Marstoj