Marija Stojiljković MARSTOJ ·lični blog

Dirigent

Trava podrhtava od moga daha.
Iz korena je čupam.
Šuma zadržala svoje lišće,
da se ne miče preda mnom.
I ja, dirigent, prirodi toj dirigujem.
Da se sve desi kako mi se hoće.
Da ja prirodu kontrolišem,
i onu spolja, i onu unutra.
I nebo bi se meni naklonilo,
i tapšalo mome umeću da prirodu
i nasmejem i rastužim.
Prašina se digla da je pomilujem
i vratim nogom na zemlju.
Jer ja sam dirigent i života i smrti.
U meni sva priroda rađa se i umire.
Svaki oblik što palica moja načini,
u stenu vremena kada baci svoj pečat,
da me tek protumači nauka o meni,
zar malo je?
Jer ja sam dirigent slavni.
I Bog sam, i oponent Bogu sam.
Zavisi sa koje strane me posmatraš.
Jedinstvo suprotnosti.
Kosmos me zovu.

iz zbirke „Ptica iza žice„, Udruženje pisaca Poeta, 2017

Marija Stojiljković Marstoj