MARIJA STOJILJKOVIĆ MARSTOJ – HRAM KNJIGE

Čekanje

Čekaj me na putu svom
sa bolnom odorom tom.
Čekaj moj let i uživaj dok je slet,
dok smo sami, dok ne stignu crnji dani.
Dok nebo se ne smanji.
Dok noć se ne naljuti.
Dok iskrice svica se ne ugase.
Dok srca se ne zatvore.
Čekaj me i sećaj me
da smo pisati nekad znali,
da smo u bolu sjatili život celi.
I šta fali – nečujni su dani?!
I šta fali – principi su izdržali?!
Šta fali kad srce nemamo,
predrasude trebamo,
jadikovke tražimo?
Šta fali kad život jedemo
iz činije gorčine?
Jer šta ti bi da i pomisliš
da radost treba da te inspiriše?
Šta će ti radost kada je
dosadna, glupa, prazna, nebitna?
Samo u bolu sebe zaista otkrivaš.
O bolu treba da pevaš.
On najbolje leči.
Bolna odora misli
nek te uči, o njoj piši…

Marija Stojiljković Marstoj

iz zbirke poezije „Ptica iza žice“, Udruženje pisaca Poeta, 2017