Marija Stojiljković MARSTOJ ·lični blog

Teško delo

Osećam teško delo će
da izleti iz mene.
Pruža ruke iz groba.
Sa iscepanim rukavima su.
Sve je u mrtvacu staro.
Misao mu teče u paklu prošlosti.
Reč mu razapeta na Krst,
ali ne Isusov.
Put mu ispresecan provalijama.
On viče iz dubine smrti.
Govori nikome ni o čemu.
Trpi vaseljenu svoga pada.
Srce mu je stegnuto. Okovan je.
Noga mu viče u tesnim cipelama.
Jauk bola leti mu kroz tamu.
Smrt je jeza, i ništa više.
Prodoran krik sumanute psihe.
Ja neću zaboraviti palog Čoveka.
To teško delo koje iz pakla
greha viče: – Pronađi me!
Život smrti nije mi bitan.
Smrt života vas podučava.
Vičeš mi sve to iz pakla greha,
ali te niko, mrtvi čoveče,
od živih iskušenika neće razumeti.

Marija Stojiljković Marstoj

iz zbirke poezije „Ptica iza žice“, Udruženje pisaca Poeta, 2017