MARIJA STOJILJKOVIĆ MARSTOJ – HRAM KNJIGE

Gledam ti lice

Gledam ti lice izgubljeno.
Gledam ti oči ispijene.
U svetlom prolećnom danu
tvoj očaj sa Kosova mi viče:
– Majko, živa li si? Majko, gde li si?
Prepoznah na tvome licu muku svih Srba.
Prepoznah u tvome očaju
snagu razorenog doma.
Paljevina i garež na tvojim usnama su.
Oči su ti od plača ugašene.
Ti si majka sa Kosova koju sada videh.
Ti si mučenica prikazana mi
da suze mi vratiš na hladno lice.
Ti si žena pretučena, zgažena i pala.
Zbog ljubavi za izgubljenim ognjištem
očajna si, a tako si stara.
Nisu znali oni što te napadoše.
Nisu videli tvoje presvete oči.
Nisu cenili dobrotu što izbija iz njih.
Mržnji ništa sveto nije, sem gluposti.
Žao mi te, majko kosovska.
Žao mi te, legendo prastara.
Žao mi te, mučenice božja.
Žao mi te i tužna sam
zbog tvog očaja i muke.

Marija Stojiljković Marstoj

iz zbirke poezije „Ptica iza žice“, Udruženje pisaca Poeta, 2017

Ilustracija: Sonja Jovanović