Marija Stojiljković MARSTOJ ·lični blog

Čas dvadeset drugi
(molitva Grešnika Bogu)

Po prvi put te prizivam da mi dođeš
tvojim postojanjem u svom svetlu da mi siđeš
jer rane su dublje od svih dubina
a posred srca pomrčina pomrčina…
molitvom te dozivam presvetli Bože
da me iskupiš za sva zlodela
da mi oprostiš za sva zverstva
da mi ukažeš na svetle principe
dodirom svojim pokažeš svitanja nova tvoja…
zovem te Bože
da mi srce hladno od prerane smrti odvikneš
i da zajedno sa mnom u moje putešastvije pronikneš
zovem te Bože
da zavet mi ispuniš i da me od sveta pokupiš
u svoj svojoj čistoti i u svoj svojoj dobroti
i da negde zajedno osvanemo…
sa srećom na usnama
sa srcem svetim u grudima
sa dobrotom u svagdašnjem
sa dobrim redom u pređašnjem
da zavjek vjeki vjekov
da himnu sa mnom otpočineš
zarad spasa mene raba božijeg od sebe sama
zarad spasa sužnja drugijeh od grozota svagdijeh
i da sprečiš nastajanje novoga semena zla…
molim ti se Bože pomozi mi
daj mi put utehu i nadu koju nikad ne spoznah
daj mi pravdu koju nikad ne videh
daj ljubav koja mi nikad ne zasja
daj radost bez kraja
zarad budućeg ljudskog naraštaja

iz zbirke „Časovi dostizanja Boga„, roman „Božanska je snaga književnosti„, Čigoja štampa, 2015

Marija Stojiljković Marstoj