MARIJA STOJILJKOVIĆ MARSTOJ – HRAM KNJIGE

UMOR

Na vetrometini života,

teraj me, teraj, druže,

dalje od svetlosti, dalje od tame,
dalje od ljubavi, dalje od mržnje.

Teraj me, teraj, druže,

dalje od prijatelja, dalje od samoće,
dalje od ljudi, dalje od sebe.

Teraj me, teraj, druže,

dalje od sunca, dalje od mraza,
dalje od kiše i jutarnje rose.

Nosi me dalje od svega tog.
Nosi me dalje da se oči ne zamore

i ne podlegnu lažnim dobročiniteljima.

Jer u uzdahu je sve, a u izdahu je ništa.
I ništa je sve i sve je ništa.

Zato nosi me, nosi, prijatelju,

što dalje od svega tog.

Marija Stojiljković Marstoj

iz zbirke poezije „Ptica iza žice“, Udruženje pisaca Poeta, 2017

Ilustracija: Sonja Jovanović