Hvala na veri. Ali ponekad…
hvala na sumnji, na zlu, na samoći.
Hvala na sunovratu.
Jer bez njih ni vere ne bi bilo,
ni težine njene spram godine,
ostarele i umorne.
Vero, kada si me zadobila,
zašto si me prevarila?
Za tobom sam se povodila,
sa rane na ranu preskakala.
Nisam u veri izdržala.
Od ognjišta pravila sam zgarišta.
Od misli – rukohvat tuđih reči. I jasno je…
Hvala na veri. Ali ponekad…
hvala na sumnji, na zlu, na samoći.
Hvala na sunovratu.
iz zbirke „Ptica iza žice“, Udruženje pisaca Poeta 2017
Marija Stojiljković Marstoj
Оставите одговор