Čas deseti
Kolevko mojih ranih dana
do te vodi samo rana
i da želim mislit na te
tu zaborav zov me brate
tu većma inje popanulo sinje,
pa sa reči moje uzdigoš se ledinje
ne to nisu one naše dinje
što mati spremaše,
o radosti detinje…
kolevko mojih ranih dana
pokrila te nema tama
i da želim tražit ja te,
kako kad tama skrila te
tu većma noćca bruji
i nemom mimikom pevaju kićani slavuji
ne to nisu one pesme naše
uz koje svako rukom maše,
o radosti detinje…
kolevko mojih ranih dana
ruka moja sadeka otežana
niti dinje uzimaše
niti uz pesmu više maše
tu većma s godinama
pokrila nas crna čama
ne to nisu one bezbrižne noćce,
dok se ugledavahu majčine očce,
o radosti detinje…
iz zbirke „Časovi dostizanja Boga“, roman „Božanska je snaga književnosti“
Marija Stojiljković Marstoj
Marija Stojiljković MARSTOJ ·lični blog 
Постави коментар