Kiša sipi. Nervira.
Oblak se muti. Iritira.
Vreme smrklo. Zamara.
A tavan kuće bezdušno huči.
Oluja od prošle noći i u ovu noć
zvuk svoj ubacuje kao eho.
I sećanja u ehu se stisla,
da atmosferu kraha upotpune.
O, to prošlosti zvuk se i dalje čuje!
Iz zbirke Ptica iza žice, Udruženje pisaca Poeta, 2017
Marija Stojiljković Marstoj
Оставите одговор