Pale se svetla nad gradom.
Skida se kamen sa srca mog.
Da prezrem svaki zaboravljeni dan.
I uzmem svaki neoprani san.
Da operem božjom utehom.
Pa da ga okačim usred hvale.
Ne zaboravljaju se sni.
Ne zaboravljaš se ti, Bože.
Te ideje treba da se množe.
Pa pomozi mi baš ti,
kada ne mogu shvatiti
kakva je veličina za tê potrebna,
jer ideja ova slobodna
ište zatišje pred kraj.
iz zbirke „Ptica iza žice“, Udruženje pisaca Poeta 2017
Marija Stojiljković Marstoj
Оставите одговор