Jednom
Jednom sam sedela
baš tu, na uličnom pločniku.
Trebala sam ljude što su
žurno prolazili kraj mene.
Nisu se ni osvrnuli.
Jednom sam sedela
baš tu, na uličnom pločniku.
Bila sam mali prosjak
kamenoga lica koji čeka
na njihov pogled.
Nisu se ni osvrnuli.
Jednom sam sedela
baš tu, na uličnom pločniku.
Bila sam bez želja,
osećanja, potreba.
Samo sa ispruženom
rukom, nevidljiva.
Nisu se ni osvrnuli.
Jednom sam sedela
baš tu, na uličnom pločniku.
Kažem jednom – više ne.
Davno to beše, kad nisu se…
nisu se ni osvrnuli.
Iz zbirke „Ptica iza žice“, Udruženje pisaca Poeta, 2017
Marija Stojiljković Marstoj
Оставите одговор