Tajna
I bi tajna prva i poslednja.
Svevremena.
I bi vazduh prvi i poslednji.
Svakidašnji.
I bi vreme prvo i poslednje.
I mi ljudi s tom tajnom,
vazduhom i vremenom sluđeni.
Ljudi postasmo nikad
svevremeni i svakidašnji.
U kovitlacu svojih
nastanaka i nestanaka
čini se besmrtni u istrajnosti
duhovne smrti svoje.
Zato se neprestano čudimo.
Čudimo se tajni.
Čudimo se vazduhu.
Čudimo se vremenu.
Čudimo se sebi i onom
što mislimo da jesmo,
a nismo.
iz zbirke „Ptica iza žice“, Udruženje pisaca Poeta, 2017
Marija Stojiljković Marstoj
Оставите одговор