Pisac je sam
Pisac je sam sa puškom svojih reči.
Pisac je sam sa užasima dana i noći.
Pisac je sam sa nemirom i krikom.
Sam sa grehom i ubistvom.
Pisac je sam sa buntom i lažima.
Pisac je sam sa zabranama i cenzurama.
Pisac je sam sa ludilom i vapajima.
Sam sa prokletstvom dara.
Tu je da vidi što drugi ne vide,
da čuje što drugi ne čuju,
da želi što drugi ne žele,
da priča što drugi prećute,
da ćuti što drugi razglašavaju.
Pisac je sam, zato je i pisac.
Tu nema mesta ni za kog drugog.
Tu se samo reči prevrću
u kovitlacu klanice,
u bolu neopisivom,
u jecaju neispuštenom.
Pisac je odvajkada sa
strahom, nezadovoljstvom
i autocenzurom bio sam.
Zato je, uostalom, i pisac,
a ne bedno piskaralo.
iz zbirke „Ptica iza žice“, Udruženje pisaca Poeta, 2017
Marija Stojiljković Marstoj
Ilustracija: Sonja Jovanović
Оставите одговор