Bivša
Žena je pokucala na vrata muškarca.
Rekla mu je: – Vrati se ti sebi.
Rekla je: – Vrati meni mene.
Vrati mi godine. Vrati mi nebo.
Sve mi vrati!
I šta je ženi preostalo?
Samo bledilo lica njena.
Hej, ljudi, videste li ženu bez lica!?
Hej, ljudi, videste li ženu bez ljubavi!?
Uhvatila muškarca jeza pri sudaru s njom.
Uhvatila ga draž da je nema svu.
Uhvatio ga besan pas, da ga ukroti.
Znao je on ženu bez lica,
bez pogleda, bez usana, bez osmeha.
Skamenjena, ukočena, promrzla, napeta,
stajala je ruku stisnutih pred njim,
zagledana u prošlost, u bivšu ljubav,
u bivšeg njega, u bivšu nju.
Bivša.
Marija Stojiljković Marstoj
iz zbirke poezije „Ptica iza žice“, Udruženje pisaca Poeta, 2017
Оставите одговор