Godine
Ima više godina kako se
tišina po umu prolama.
Ima više godina kako se
težnje za nečim ne spoznaju.
Ima više godina kako se
pitanja o veličini ne postavljaju.
Ima više godina kako se stvari zaboravljaju.
Ali ipak, pokrenulo je proleće
ovoga jutra svoje krošnje.
Zašuštalo je lišće. Zašuštale su lipe.
Zamirisalo je sa lipom srce moje celo.
Zamirisalo, zamirisalo,
u vreme ratno, u doba vrelo.
Ima više godina kako se ljudi pate.
Ima više godina kako se ljudi sakate.
Ima više godina kako se hrabrost ponižava.
Ima više godina kako zemlja isparava.
Ali ipak, pokrenulo je proleće
ovoga jutra svoje krošnje.
Zašuštalo je lišće. Zašuštale su lipe.
Zamirisalo je sa lipom srce moje celo.
Zamirisalo, zamirisalo,
u vreme ratno, u doba vrelo.
Marija Stojiljković Marstoj
iz zbirke poezije „Ptica iza žice“, Udruženje pisaca Poeta, 2017
Оставите одговор