PRVI INTERTEKST
1.3. Epilog Dnevnika Pisca u pokušaju
Ja se razračunavam sa ratnom prošlošću Balkana. Tražim neprestano Boga. Ne želim da budem nevernik. Želim da znam ko sam, kuda idem, gde mogu da stignem, i ko da postanem. Želim da odlučim, bez daljeg vaganja, odmah, u sekundi, jer sila neka u meni, to mi tek sada dopušta. Kao da sam od prošlosti okupana.
Svi ti strahovi, sve te neizvesnosti, buduće osude ili nezatražene pohvale, sva ta reka (ne)poznatih ljudi, od kojih strepim, sve ovo vreme, ovi časovi koje zajedno, u stvarnosti proživljavamo, sve me to činilo nevernikom i držalo podalje od pravog Pisca u meni.
Predosećam završnicu pripovedanja u dnevniku Pisca u pokušaju. Znam da svoje strahove i sumnju preuveličavam, ali što se više upoznajem s književnošću i njenim autorima, to više uviđam koliko je to trnjem posut put gde noge izranjavane mi biće, šibe će me tući, onih sudija. Ili ne, možda mi se sve to samo učinilo, kad budućnosti svojoj ne znam tok.
Ali, saznaću.
FINIS OPERIS ILITI
KRAJ PRVOG INTERTEKSTA
(vidljivog Dnevnika Pisca u pokušaju)
iz romana Božanska je snaga književnosti, Čigoja štampa 2015
Marija Stojiljković Marstoj
Оставите одговор